Sanoja: Djordje Balasevic. Aco-Braco.

Aco-Braco, derane moj tr?avi... Ti i ja smo dr?ava u dr?avi:
Puko?e na vra?joj burzi Franjo Josif i Habzburzi...
Bolj?evici cara skefali...
Oti?o na dobo? Kajzer ko poslednji ?alabajzer...
Samo nama ni?ta ne fali...

Aco-Braco, derane moj stasiti... Kad si vatra svi te oce gasiti...
Vracaju nam i zavide... Al to valda tako ide?
Samo lepo mo?e? ru?iti...
Neg, ogrni jankel ?tofan... ?u?te suknje ko celofan...
Zavist valja i zaslu?iti...

Malo mame, malo cerke... Opajdare... Kaciperke...
Kibicuju i zagledaju...
?iparice... Gradske ?mizle... Porumene ko ribizle
Kad sa nama pripovedaju...
Ne bije nas d?abe glas... Zadeni za ?e?ir klas...
I mater vetru dok je nama nas...

Aco-Braco, derane moj srditi... Da te grdim, to mi je ko sebe grditi...
To il nema? ili ima?, da te s vrata spazi prima?...
Gu?t je dati a ne stiskati...
Nije gazda kesa ?uplja ?to budza?to novce skuplja...
Gazda je ko ume spiskati...

Aco-Braco, derane moj cestiti... Bog nek gleda di ce koga smestiti...
Od Bodana do Opova sila hulja i lopova
Koji grabe ?ta odaberu...
Od Opova do Bodana jo? je dobrih Vojvodana
Da im s neba leba naberu...