Sanoja: Djordje Balasevic. Anđela.

Moja je draga vestica... O tom ni reci nikome
Na zidu ispod ikone sara srca i slova
Ume sa retkim travkama... Mundari tajno s cavkama
U san dozove dobre trolov... I uvek osvane nova
Kada prode ribljom pijacom svi sapcu:
Evo je... Bice nevolje
Ali blenu kao pijani njenom podsuknjom omadijani

Moja je draga najbolja... Andeo dobrog naboja
Prosek u nedra prolije... I eto ti carolije
Druge mi za cas posade bezbojnu ruzu dosade
Drzimo palce Vrag i ja da potraje ta magija

Moja je draga vestica... Uvraca trista prepreka
Odavde do Beckereka... I oko carde kod Zablja
Kad se na putu zadrzim... Paprenu corbu zaprzim
Munja se nebom razmase... kao zlatna sablja
I samo baja, i na pertle mi vezuje cvorove... Sto sve govore
Al' dok mirno spava posten svet... Dugo se mirimo...
To je tek vatromet